Jabuka koja je pala s neba
Na ivici šume, u hladu velikog drveta, živeo je vredni mali mrav po imenu Mika. Svakog dana, Mika je nosio mrvice hrane nazad u svoju koloniju, trudeći se da pomogne svom mravinjaku.
Jednog jutra, dok je Mika marljivo hodao po stazi, iznenada je začuo “bum!“ Ispred njega, s grane starog drveta, pala je prelepa, crvena jabuka. Jabuka je bila ogromna u poređenju sa malim Mikom, pa ju je zbunjeno posmatrao.
„Šta da radim s njom? Ja sam samo mali mrav, a ona je tako velika!“ pomislio je Mika. Ipak, nije hteo da ostavi nešto tako dragoceno. „Možda mogu pomoći nekome kome je ova jabuka potrebna.“
Mali koraci koji menjaju svet
Mika je krenuo da traži pomoć. Prvo je naišao na porodicu buba-mara. „Gledajte, našao sam veliku, crvenu jabuku! Možemo podeliti.“ Bube-mare su bile presrećne i zahvalile mu se, uzimajući mali zalogaj.
Zatim je Mika pozvao grupu pčela. „Ovde ima dovoljno slatkog soka za sve vas!“ rekao je Mika. Pčele su se zahvalile i napunile svoje male medne torbice.
Na kraju, došla je i gladna veverica koja je tražila nešto za svoj obrok. „Mogu li i ja da uzmem deo jabuke?“ upitala je stidljivo.
„Naravno, veverice! Ova jabuka je tu da je delimo,“ odgovorio je Mika.
Dok su svi uživali u jabuci, Mika je shvatio nešto važno: čak i mali postupci mogu učiniti svet lepšim i srećnijim mestom. Njegovo malo srce bilo je ispunjeno radošću jer je znao da je učinio nešto dobro.
Tog dana, cela šuma je pričala o malom mravu koji je pokazao da nije važno koliko si veliki – važno je koliko je veliko tvoje srce.
