Iskra koja je zatreperila u parku
Mali Luka voleo je da provodi vreme u parku. Tog sunčanog dana, trčkarao je sa svojim drugarima i maštao kako će jednog dana biti vatrogasac, baš kao njegov ujak. Dok su se igrali, Luka je iznenada primetio dim koji je izlazio iz žbuna.
„Pogledajte! Nešto gori!“ viknuo je Luka. Mali plamen širio se među suvim lišćem. Deca su zastala, a neki su se čak i uplašili. Ali Luka je hrabro rekao: „Ne brinite, znam šta treba da radimo!“
Lukina hrabrost i ruka pomoći
Luka je brzo otrčao do obližnje česme i napunio svoju malu kantu vodom. „Pomozite mi, donesite još vode!“ pozvao je svoje drugare. Svi su se okupili i zajedno doneli još nekoliko malih kanti punih vode.
„Spremni? Sada gasimo plamen!“ rekao je Luka, polivajući vatru. Deca su ga pratila, a ubrzo su uspeli da ugase požar. Mali dim se smirio, a park je ponovo bio bezbedan.
Kad su stigli odrasli, pohvalili su Luku i njegove prijatelje. „Bravo, mali vatrogasče! Pokazao si hrabrost i znao si kako da pomogneš.“ Luka je ponosno stavio ruke na kukove i nasmejao se: „Važno je pomagati i biti hrabar, čak i kad si mali!“
Od tog dana, svi su ga zvali „mali vatrogasac Luka,“ a on je znao da je pravo srce hrabrosti uvek spremno da pomogne drugima.
