Nemir na šumskoj livadi
Šumska livada je bila ispunjena glasnim svađama. Zečići, veverice, ježevi i ptice prepirali su se oko toga ko ima pravo da zauzme najlepši deo livade. „Ovo mesto je za nas, mi ovde skupljamo lešnike!“ viknule su veverice.
„Nije tačno! Mi zečići ovde skačemo i vežbamo skokove,“ dodali su zečevi.
Uskoro su se pridružili i ježići, mrmljajući: „Nama treba ovo mesto da se odmorimo u miru!“ Ptice su cvrkutale sa grana: „A gde ćemo mi da pevamo?“
U toj buci, niko nije slušao nikoga. Sve dok nije stigla patkica Dinka, koja je upravo stigla sa potoka, noseći osmeh i lagan hod.
Patkica Dinka i njena mudra reč
„Šta se to događa ovde?“ pitala je patkica Dinka svojim tihim i smirenim glasom.
„Svi mislimo da je livada samo za nas!“ odgovorili su u glas.
Patkica Dinka je klimnula glavom i rekla: „A zar livada ne može biti za sve? Svako od vas ima svoje mesto i svoju ulogu. Hajde da se dogovorimo kako da svi uživamo zajedno.“
Zatim je Dinka predložila: „Veverice mogu da koriste drveće i grane za svoje lešnike, zečići mogu skakutati po travi na sredini livade, ježići mogu da se odmaraju u hladu pored grmlja, a ptice neka pevaju sa najviših grana. Tako će livada biti puna života i sreće.“
Životinje su zastale, razmislile i shvatile da Dinka ima pravo.
Prijateljstvo uz pravičnost i mir
Od tog dana, šumska livada je postala najlepše i najmirnije mesto u šumi. Veverice su skakale po granama, zečići su vežbali svoje skokove, ježići su mirno spavali u hladu, a ptice su ispunile livadu najlepšim pesmama.
Patkica Dinka je zadovoljno plivala po svom potoku, znajući da je njena mudra reč pomogla svima da žive u slozi i miru.
„Hvala ti, Dinka!“ govorile su životinje kad god bi je videle. „Naučila si nas da delimo i da poštujemo jedni druge.“
Pouka: Pravičnost i uvažavanje drugih donose mir i sreću svima.
