Noć bez meseca i zvezdani šapat
U malom selu okruženom planinama, ljudi su jedne noći primetili nešto neobično – mesec nije izašao na nebo. Bez njegovog sjaja, noć je bila tamna i tiha, a zvezde su izgledale zabrinuto. Među seljanima je bio mladić po imenu Luka, koji je voleo posmatrati mesec svake noći. Te večeri, dok je gledao u tamno nebo, čuo je tihi šapat.
„Luka, ti si jedini koji može pomoći,“ govorile su zvezde.
„Šta mogu da učinim?“ pitao je Luka, pomalo uplašen.
„Mesec je zaspao, i ako ga ne probudiš, svet će izgubiti noćnu svetlost,“ odgovorile su zvezde.
Luka je duboko udahnuo. Iako nije znao kako će to uraditi, znao je da mora pokušati. „Reci mi gde da idem,“ rekao je odlučno.
Put do vrha Staklene planine
Zvezde su mu pokazale put do Staklene planine, najvišeg mesta na svetu gde je mesec odlučio da se odmori. „Moraš se popeti na vrh i pronaći način da probudiš mesec,“ rekle su zvezde.
Luka je krenuo odmah, noseći sa sobom samo svoju hrabrost i svetiljku. Put je bio težak – strme staze, hladan vetar i guste magle su ga usporavale. Ali svaki put kad bi želeo da stane, zvezde su mu svetlucale iznad, ohrabrujući ga da nastavi.
Dok se penjao, razmišljao je o tome koliko mesec znači svima – osvetljava noć, vodi putnicima i čini da svet izgleda magično. „Ne smem odustati,“ šapnuo je sebi.
Zagonetka senki na mesečevom licu
Kada je Luka konačno stigao na vrh Staklene planine, ugledao je mesec kako spokojno spava među oblacima. Njegovo lice bilo je obasjano zlatnim senkama, a na njima je bila urezana zagonetka:
„Da bih se probudio, potrebna su tri dara:
Jedan iz srca, drugi iz svetlosti, treći iz snova.“
Luka je stao i razmislio. „Iz srca? Moje srce je puno zahvalnosti za mesec,“ rekao je i tiho dodao: „Hvala ti što osvetljavaš naš svet.“ Mesec se blago pomerio.
„Iz svetlosti?“ nastavio je Luka i podigao svoju svetiljku. „Moja svetiljka će ti pomoći da pronađeš svoj sjaj.“ Mesec je ponovo zatreperio.
„Iz snova?“ Luka se nasmejao i rekao: „Mesecu, sanjaj o lepoti sveta koji voli tvoju svetlost.“ Na ove reči, mesec je polako otvorio oči.
Buđenje svetlosti za ceo svet
Kada se mesec probudio, osvetlio je celu noć, a zvezde su se radosno zatreperile. Luka je osetio toplinu i mir, znajući da je uspeo. Mesec je tiho rekao: „Hvala ti, Luka. Ponekad čak i mesecu treba podsećanje na to koliko je važan.“
Luka se nasmejao i odgovorio: „I ti si nas podsetio koliko noć može biti čarobna sa tobom.“
Dok se vraćao kući, noć je bila prelepa – svetla, mirna i puna nade. Zvezde su mu šaputale: „Hvala ti, Luka. Tvoja hrabrost i ljubav su osvetlile svet.“
Te večeri, Luka je zaspao spokojno, sanjajući o svojoj avanturi i svetlosti koju je pomogao da vrati. A mesec? On je nastavio da sija jače nego ikada, podsećajući sve na važnost ljubavi, hrabrosti i zahvalnosti.
